U sveznanom trenu la~;na
Nam majka le;a okre;e,
dok
;e~;nje u jadu tope se i istine pred o
;ima sevaju,
poslednji vapaj snage ispljunuh nebil' joj srce kameno okvasio,
poslednji joj sada dah na crno tle ispua;tam i kle
;im,
mutan pogled svaku senu njenu prati...
U hladno;i nebujalih mena, tonem u zagrljaj postelje koju nekad u neznanju toliko prezirah!
(};ivote gade - nisi me vredan)
Smrti, o prelepa,
Tebe sam ~;edan...
Uzmi sada moje sve; dok gavrani poje, nek' tmina guta sve obrise boje a;to u oku mom k'o iluzije stoje.
Spasi
;edo svoje, jer nema mi dalje, ne via;e, ne ovde.
Ti si sve a;to sam kao zlo znao, ali zlo njihovo, zlo la~;no, ono kojim nametali su svoje...
Ne jenjavaj sad!
Pri;i - jedinstvena i gorda, tako veli
;anstvena i moja!
Dveri otvori, put pred senom mojom novi stvori,
;uvaj gde god da se odavde po;e...
Back to: 
